Kada je krajnje desničarska stranka u nedelju odnela ubedljivu pobedu u jednoj maloj pokrajini na istoku Nemačke, potres je mogao da se oseti od Dauning strita u Londonu do Jelisejske palate u Parizu.

Retko kad je rezultat regionalnih izbora posmatran sa tolikom težinom kada je reč o sudbini demokratije u Evropi. Ipak nije reč o bilo kojoj evropskoj zemlji, već o Nemačkoj , motoru EU i zemlji koja je politički izolovala krajnje desničarske stranke. Kako se u Evropi naredne godine održavaju izbori, šokantni uspeh Alternative za Nemačku (AfD) na pokrajinskim izborima u Saksoniji mogao bi da bude najava novih pobeda desničara širom Starog kontinenta – kao i model za postizanje uspeha među glasačima.

Francuski birači će narednog proleća birati novog predsednika. Izbori u Španiji trebali bi da se održe do avgusta, a u Italiji do kraja naredne godine. U svim tim zemljama kandidati krajnje desnice beleže snažan rast podrške i ugrožavaju aktuelne vlasti, koje birači krive za sistemske probleme svojih ekonomija, piše “Njujork tajms” (NYT).

- Razvijena Evropa prolazi kroz neku vrstu sofisticiranog sloma države. Vlade nisu u stanju da odgovore na probleme vezane za troškove života. Nisu u stanju da ispune očekivanja svojih birača - rekao je za NYT analitičar Mudžtaba Rahman, specijalizovan za Evropu.

Uprkos ubedljivoj pobedi, AfD nije uspeo da osvoji apsolutno većinu, a rivalske stranke su rekle da neće formirati koalicionu vladu sa partijom čiji su lideri koristili nacističke parole i umanjivali značaj Holokausta. Mnogi su smatrali izbore u Saksoniji testom za tzv. zaštitni zid.

“Nemačka je podigla zaštitni zid protiv krajnje desnice. On je na ivici kolapsa”, napisao je u postu na “X” čileanski novinar Nikolas Sepulveda.

Naime, za većinu su potrebna 42 mandata, a prema najnovijoj projekciji nemačke televizije ZDF, AfD je dobila oko 44% glasova i 39 od ukupno 83 mesta u pokrajinskom parlamentu. Očekuje se da će CDU, SPD, Zeleni i Levica zajedno takođe imati 39 mandata, dok će Savez Sare Vagenkneht (BSW) osvojiti preostalih pet. Time je BSW postao ključni faktor od čije podrške zavisi formiranje vlasti.

Rezultati izbora mogli bi da oslabe poziciju nemačkog kancelara Fridriha Merca , ukoliko članovi CDU njega okrive za poraz stranke, u trenutku kad je liderska uloga Nemačke u Evropi već počela da slabi. Mercov položaj se, kako piše NYT, toliko pogoršao da neki analitičari otvoreno govore o njegovoj smeni.

- To je veliki razlog za zabrinutost u Evropi… Slaba Nemačka, sa kancelarom čija se pozicija urušava i koji je prinuđen da se bavi unutrašnjim problemima, loša je stvar i na kraju će umanjiti sposobnost Evrope da se suoči sa svojim izazovima – rekao je Rahman.

Zabrinutost zbog situacije u Francuskoj, gde će predsednik Emanuel Makron narednog proleća da napusti funkciju, nije ništa manja. Marin Le Pen, kandidatkinja glavne francuske krajnje desničarske stranke Nacionalni skup, ubedljivo vodi u anketama za prvi krug izbora, a u poslednje vreme je čak zauzimala prvo mesto i u simulacijama drugog kruga. To znači da je bliža vlasti nego ikada tokom 14 godina koliko pokušava da osvoji predsedničku funkciju.

- Izgleda da je antifašistički front koji je opstajao od završetka Drugog svetskog rata i u Nemačkoj i u Francuskoj sada pred kolapsom - rekao je za NYT Filip Marlijer, profesor Univerzitetskog koledža London.

Rahman je rekao da bi krajnje desničarska vlada u Parizu “destabilizovala EU na način na koji nijedni drugi nacionalni izbori to ne bi mogli, imajući u vidu veličinu Francuske, njen nuklearni arsenal i njenu ulogu jedne od osnivačica evropskog projekta”.

Francuski ministar za Evropu Benžamen Hadad ocenio je u ponedeljak da je pobeda AfD u "ozbiljan trenutak za Evropu".

"Ovo je ozbiljan trenutak za Evropu da vidi kako krajnja desnica pobeđuje na regionalnim izborima u Nemačkoj", napisao je Hadad u objavi na društvenoj mreži "X".

U Španiji bi krajnje desničarska stranka Voks mogla da se izbori za mesto u narednoj koalicionoj vladi, dok je aktuelna vlada predvođena socijalistima opterećena skandalima oko korupcije i migrantskom krizom. U Britaniji su vladajući laburisti u julu smenili nepopularnog premijera Kira Starmera, u pokušaju da ojačaju svoju poziciju u odnosu na brzo rastuću krajnje desničarsku Reformu.

Ipak, uspon krajnje desnice nije nezaustavljiv. Uspeh Reforme naglo je usporen nizom finansijskih skandala u koje je umešan njen lider Najdžel Faraž. U aprilu je krajnje desničarski lider Mađarske, premijer Viktor Orban, zbačen s vlasti nakon 16 godina. Orban je u ponedeljak čestitao AfD na pobedi, navodeći da je “ovo tek početak”.

Poraz njegove stranke Fides dao je nadu mejnstrim političarima da je i krajnja desnica ranjiva.

- To u kojoj meri mejnstrim političari treba da budu zabrinuti zbog uspeha AfD-a, zavisiće od toga da li će, ukoliko na kraju dođe na vlast, ta stranka funkcionisati relativno normalno i da li će biti sposobna da kompetentno upravlja - rekao je za NYT profesor Timoti Bejl, sa Univerziteta kraljica Meri.

Kako ukazuje “Njujork tajms”, italijanska premijerka Đorđa Meloni, čija populistička stranka ima neofašističke korene, predstavlja svojevrstan model drugim političarima slične orijentacije. Vlada Melonijeve, koja je ublažila retoriku o pitanjima poput Ukrajine i EU, nedavno je postala najdugovečnija u kontinuitetu u istoriji Italije.