Jeste li se ikada zapitali zašto sedmica traje baš sedam dana, a ne recimo pet, šest ili deset? Ovo uopšte nije plod slučajnosti ili moderne konvencije, već odluka koja nas vraća duboko u prošlost i istoriju staru više od četiri milenijuma. Ko je, kada i zašto odabrao baš broj sedam - otkriva nesvakidašnja priča o drevnim astronomima čije uticaje živimo i dan-danas.
Više od 2.000 godina pre nove ere , na prostoru drevne Mezopotamije, preci jedne od najnaprednijih civilizacija u istoriji čovečanstva – Vavilonci – strastveno su i precizno proučavali noćno nebo.
Dok su svi mogli da vide Sunce i Mesec, pažljivi posmatrači su bez modernih teleskopa uspeli da uoče još pet specifičnih planeta : Jupiter, Saturn, Mars, Veneru i Merkur. Iako nisu u potpunosti razumeli njihovu fizičku prirodu, znali su da ova tela imaju poseban značaj jer su "lutala" među zvezdama.
Tako je rođen zbir od sedam nebeskih tela , koji je u akadskoj i vavilonskoj tradiciji proglašen svetim i magičnim. Celokupan život, religija i organizacija rada u zajednici počeli su da se oblikuju upravo oko ovog broja.
Najraniji dokumentovani dokaz o astronomskom i političkom značaju broja sedam datira iz vremena vladavine kralja Sargona iz Akada , oko 2.300. godine pre nove ere.
Upravo u tom periodu nastala je prva podela nedelje na sedam dana , gde je svaki dan bio direktno posvećen jednom od sedam uočenih nebeskih tela. Ova podela preživela je vekove, osvojila Stari svet i kasnije izvršila presudan uticaj na starogrčku i starorimsku mitologiju .
Tako je nastala jedinstvena nebeska i vremenska struktura:
Ova veza sa kosmosom i danas je jasno vidljiva u mnogim svetskim jezicima. Na primer, u engleskom jeziku ponedeljak (Monday) vuče koren od reči Moon (Mesec), subota (Saturday) od Saturn, dok je nedelja (Sunday) u potpunosti posvećena Suncu. Slična pravila i dalje važe u romanskim jezicima poput italijanskog, francuskog ili španskog.
Kroz istoriju su postojali i drugi, konkurentski pokušaji merenja vremena. Drevni Egipćani su koristili desetodnevnu nedelju , dok su Etruščani dane organizovali u cikluse od pet dana . Čak je i Francuska tokom svoje čuvene revolucije pokušala da uvede decimalni kalendar sa nedeljom od 10 dana, ali bezuspešno.
Iako "magijska" i simbolička moć broja sedam opstaje u različitim verovanjima, mitologijama i religijama širom sveta, njeno poreklo je zapravo čisto naučno i astronomsko . Vavilonci su nam ostavili ritam života koji je preživeo padove carstava, ratove i vekove – i koji bez greške kuca u našim kalendarima i dan-danas.
