Dok jedni masovno otvaraju minijaturne firme u stanovima, drugi rade "na crno" preko interneta i društvenih mreža. Stručnjaci upozoravaju: Tanka je linija između kućne radinosti i ozbiljne utaje poreza.
Sve više građana u Srbiji tiho je promenilo izvor prihoda. Nisu u pitanju IT programeri niti digitalne profesije - reč je o eksploziji kućnih mikro-biznisa .
Od izrade personalizovanih poklona, preprodaje garderobe preko Instagrama i TikToka, do usluga digitalne administracije i iznajmljivanja opreme za proslave.
Iako mesečna zarada u ovim poslovima neretko premašuje 1.000 do 1.500 evra , čak osmoro od desetoro ljudi koji se ovim bave - radi potpuno van legalnih tokova .
Većina kreatora i pružalaca usluga živi u zabludi da je njihov rad "samo dodatni hobi". Međutim, zakonski okvir u Srbiji kaže: čim postoji kontinuitet u zaradi, postoji i obaveza prijavljivanja prihoda.
"Ljudi vide da im na račun leže 30.000 ili 50.000 dinara nedeljno i misle da ih niko ne primećuje jer novac stiže preko privatnih tekućih računa ili kurirskih službi. To je najveća greška," navodi poreski savetnik za "Blic Biznis".
Tri najpopularnija posla koja su trenutno pod lupom:
Za razliku od klasičnih preduzetnika koji imaju visoke fiksne troškove, država je uvela fleksibilnije modele poput statusa frilensera ili registracije domaće radinosti , gde su porezi značajno manji ako su prihodi povremeni.
Kazne za neprijavljeni rad i neregistrovanu delatnost za fizička lica kreću se od 50.000 do čak 500.000 dinara , uz obaveznu naplatu svih neplaćenih poreza i doprinosa sa zateznom kamatom.
Pitanje nije da li će Poreska uprava ukrstiti podatke sa kurirskim službama i bankama, već - kada će vaša kućna radionica doći na red.
