Ujutru se kroz prozor vidi staza kojom tim treba da krene. Sat kasnije, vrh je u oblacima, a organizator proverava prognozu i raspored. Na planini se brzo pokaže koliko program zavisi od jednog pitanja: imaju li ljudi razlog da rade zajednički i kada se plan promeni?

To je važno i za kompanije koje za zajednički odlazak izdvajaju vreme iz radne nedelje. Promena mesta može da pokrene razgovor među kolegama koji se u kancelariji retko sreću, ali sama po sebi ne rešava ništa. Šta, onda, treba staviti u raspored da se tim vrati sa nečim korisnijim od zajedničke fotografije?

Umesto programa u kojem svi prate istog vodiča, timovi sve češće traže zadatak koji moraju zajedno da reše. Potraga za tragovima, odnosno Treasure Hunt , daje prostora i onome ko brzo donosi odluke i kolegi koji će primetiti detalj koji su drugi prevideli. Adrenalinski izazov unosi drugačiji tempo, dok Food Business Challenge prebacuje saradnju za sto, oko zajedničkog zadatka.

Slavica Bjelić, team building menadžer u Team Building Areni, za "Blic Biznis" izdvaja upravo te tri aktivnosti za planinsko okruženje.

„Svaka od njih na drugačiji način koristi ono što priroda pruža i podstiče tim na saradnju, komunikaciju i zajedničko rešavanje zadataka “, kaže Bjelić.

Prema njenim rečima, poenta nije u tome da svaka grupa prođe isti niz izazova. Nekome je potreban zadatak koji će povezati kolege iz različitih sektora.

Drugom timu više znači prilika da zajedno donese odluku bez uobičajene hijerarhije sa sastanka.

Kopaonik se često prvo vezuje za sneg, ali zajednički odlazak kompanije ne mora da zavisi od skijaške sezone. Šetnja ili zadatak na otvorenom mogu da budu deo programa i kada nema skijanja. Tempo, trajanje i zahtevnost pritom treba uskladiti sa ljudima koji dolaze, jer tim nije grupa sa istom kondicijom i istim očekivanjima.

„Planina je uvek dobar izbor za team building, jer već sam boravak van grada i svakodnevnog poslovnog okruženja menja dinamiku tima“, kaže Bjelić.

U toj promeni okruženja ima i praktične koristi: dan može da počne radnim sastankom, a da se nastavi aktivnošću u kojoj kolege razgovaraju drugačije nego za konferencijskim stolom. Za takav raspored važna je logistika.

Hoteli na Kopaoniku imaju kongresne sale različitih veličina, smeštaj i spa sadržaje, dok za grupe postoje i mogućnosti organizovanja aktivnosti na otvorenom.

Vreme na planini ne može da se uklopi u satnicu događaja. Zato zamenski program ne bi trebalo smišljati tek kada počne kiša.

„Važno je da program ne zavisi isključivo od aktivnosti na otvorenom. Filmska radionica, Talent Show ili različiti kvizovi odlična su alternativa za zatvoren prostor “, objašnjava Bjelić.

To nisu samo načini da se popuni nekoliko sati. Filmska radionica traži dogovor o ideji i podelu uloga. Kviz može da uključi i one koji ne žele fizički izazov. Program u zatvorenom prostoru ima smisla kada je od početka osmišljen za konkretan tim, a ne dodat u poslednjem trenutku.

U pojedinim hotelima za takve promene rasporeda postoje sale za manje radionice i veći kongresni prostor. To organizatorima daje mogućnost da radni deo i grupne aktivnosti planiraju na istoj lokaciji, uz proveru raspoloživosti prostora za izabrani termin.

Program može biti pun, a da kolege nemaju trenutak za razgovor. Zato između sastanka, igre i večere vredi ostaviti vreme koje nije unapred režirano. Posle zajedničkog zadatka upravo tada neko može da pita kolegu kako je došao do rešenja, ili da prvi put razgovara sa osobom koju je do tada viđao samo na ekranu.

Bjelić kaže da je iz njenog iskustva najvažnije prilagoditi program konkretnom timu . Planina, dodaje, pruža dovoljno mogućnosti da se to uradi bez obzira na sezonu i vremenske uslove.

Oblak sa početka dana možda će promeniti stazu. Ako je program dobro postavljen, neće promeniti razlog zbog kojeg su kolege na nju krenule zajednički.