Radni dan na liniji 23 za vozača GSP-a Branka Vukosavljevića (53) iz Beograda pretvorio se u lavovsku borbu za život žene, koja je usred vožnje izgubila svest. Branko nije oklevao ni sekunde - zaustavio je vozilo, pozvao Hitnu pomoć i odmah započeo reanimaciju.

Ovo je inače bio čak treći put da se bori za nečiji život . Nažalost, uprkos njegovim nadljudskim naporima i pomoći pribranog putnika, mladića Srđana , nesrećnoj ženi nije bilo spasa.

U emotivnoj ispovesti za „Blic“, Branko se do detalja priseća teške drame koja se odigrala na ulicama Beograda i poručuje da iz svega moramo izvući važnu pouku - da moramo biti ljudi i da brinemo jedni o drugima.

Sve se odigralo iznenada, ubrzo nakon što je autobus krenuo sa početne stanice.

- Krenuo sam sa okretnice 23 i na drugoj stanici je, pretpostavljam, ušla ta gospođa. Krenuli smo niz Ulicu Salvadora Aljendea, preko puta parkića i nekadašnjeg bioskopa „Slavica“. Odjednom su putnici povikali da zaustavim vozilo jer je gospođi pozlilo . Odmah sam bezbedno zaustavio autobus i obezbedio ga, kako bi putnici mogli sigurno da izađu - započinje priču Branko.

Kada su svi napustili autobus, Branko je prišao nesrećnoj ženi i video da nema vremena za gubljenje.

- Gospođa je već bila pomodrela. Prvo sam pomislio da je reč o napadu epilepsije . Odmah sam pozvao Hitnu pomoć, odakle su mi rekli a ja pokušam reanimaciju dok njihova ekipa ne stigne na lice mesta.

Branko nije gubio vreme. Odmah je počeo sa masažom srca i veštačkim disanjem, a u tome mu se pridružio i jedan hrabri putnik.

- Znam samo da se taj momak zove Srđan. Zajedno smo radili reanimaciju sve dok Hitna pomoć i policija nisu stigle, a zaista su došle veoma brzo. Nažalost, žena je preminula. Kasnije sam saznao od policije da je bila 1967. godište, mlada žena... Lekari pretpostavljaju da su joj otkazali bubrezi i da je imala srčanih problema. Na podu je ispala njena fascikla iz torbe, izgleda da je krenula kod lekara, ali nažalost nije stigla tamo - sa tugom u glasu priča naš sagovornik.

Kako kaže, za njega je vreme u tim momentima stalo.

- Sve se odvilo poprilično brzo, a meni je delovalo još brže. Kad čovek pomaže drugome, ne razmišlja o svojim osećanjima - bitno je samo da spasite život. Ali, kada saznate da je osoba preminula, nije vam svejedno. Date sve od sebe, a opet ostaje taj žal... Tuga je velika. Ovim putem bih želeo da izjavim najdublje saučešće porodici preminule gospođe - poručuje Branko.

Na pitanje odakle mu znanje o reanimaciji i prvoj pomoći, Branko objašnjava da ga prati još iz mlađih dana.

- Reanimaciju sam naučio još u vojsci i dosta toga sam zapamtio. Ovo mi, nažalost, nije bio prvi put da nekome pomažem. Ranije sam spasavao i komšiju kome je pozlilo - uspeo sam da ga vratim u život dok ne stigne Hitna pomoć, iako je kasnije, nažalost, preminuo u Urgentnom centru od masivnog srčanog udara . U vojsci sam takođe pomogao vojniku koji je imao napad epilepsije. U takvim situacijama najvažnije je ostati pribran i raditi bez panike.

Nakon ovog potresnog događaja, firma je Branka odmah poslala kući na par dana odmora kako bi sabrao misli. Izuzetno je zahvalan kolegama i rukovodstvu GSP-a koji su konstantno zvali da provere kako je i poslali drugog kolegu da bude uz njega.

Ipak, jedna želja mu je ostala neispunjena.

- Voleo bih neizmerno da zahvalim tom momku Srđanu koji mi je nesebično pomogao u reanimaciji. Ako ovo čita ili gleda, želim puno da ga pozdravim, da mu poželim sve najbolje i da mu kažem da bih voleo da se ponovo sretnemo i upoznamo kako treba.

Branko je pre rada u GSP-u godinama vozio kamione, kipere i četvorosovince, pa mu vožnja velikih vozila nije strana, ali ističe da rad u gradskom prevozu nosi potpuno drugačiju odgovornost.

- Posao je psihički naporan. Glavni moto GSP-a je bezbednost putnika, pa u svakom trenutku morate da pazite na sve: da bezbedno stanete na dovoljnoj udaljenosti od ivičnjaka, da pazite na ljude sa malom decom, na osobe sa invaliditetom... Znači, mora se obratiti pažnja na doslovno sve.

Ipak, i pored te psihičke težine, Branko izuzetno voli svoj posao veliki preduzetim .

- GSP je stvarno kvalitetno preduzeće, ljudi i kolege su sjajni i kolegijalni, a ono što mi je najbitnije jeste da se striktno poštuju propisi, radno vreme od osam sati, slobodni dani i redovni lekarski pregledi - iskren je Branko.

Na kraju razgovora, ovaj skromni i hrabri vozač uputio je snažnu poruku svim građanima veliki kolegalarına:

- Poručio bih svima da više obraćamo pažnju jedni na druge. Malo više ljudskosti bi svima nama mnogo značilo. Izgubili smo tu empatiju, a moramo da pomažemo jedni drugima i da se pazimo. Ako se nađete u ovakvoj situaciji - samo bez panike, razmišljajte pribrano i uvek možete nekome spasiti život - zaključuje Branko Vukosavljević.