Zemunska kula na Gardošu postaće epicentar umetnosti u ponedeljak, 14. septembra. Sa početkom u 19 časova, u Ateljeu i galeriji "Čubrilo" biće svečano otvorena izložba crno-belih fotografija pod nazivom "U potrazi za parabolama", istaknute autorke dr Zorice Nikić.
Umetnica Zorica Nikić svojim crno-belim fotografijama ovaj put poziva posmatrače da ujedine svoju maštu i snove, i potraže neke svoje parabole. Možda će one biti deo jedne nove beskonačne zakrivljene linije, iznenada vidljive u već poznatom obliku, a možda će nas odvesti u ponovna poređenja mesta, prostora, stvari, ljudi i događaja. Parabole su svuda oko nas i one nas uvek nauče nečemu novom, da posmatramo svet oko sebe i uočavamo sličnosti i razlike.
Fotografije su nastale u periodu od više godina i zabeležene su na različitim lokacijama u Evropi: Tulon, Valensija, Beograd, Prag, Budimpešta, Antibi, Marsej, Ljubljana, Lisabon, Medea.. . ali ih povezuje ljubav prema umetnosti arhitekture, geometriji i strukturama. Pažljivim posmatranjem primetićemo da su parabole svuda oko nas: u oblicima iz prirode, upotrebnim predmetima, putanjama kretanja različitih tela, mehaničkim izumima, kompozicijama likovnih remek-dela, pa i u arhitekturi.
Pored svoje ključne uloge u strukturama, parabole čine nezaobilazan elemenat u građenju najrazličitijih organskih formi, i stvaranju vizuelne harmonije u savremenoj evropskoj arhitekturi.
U svom fotografskom ciklusu "U potrazi za parabolama" Zorica Nikić istražuje odnos čoveka i arhitektonskog prostora kroz geometriju forme. U središtu vizuelnog istraživanja nalaze se prizori građevina, moderne vedute, u kojima autorka analizira arhitektonske strukture, stubove, grede, zidove, prostor. Izdužene senke i monumentalne arhitektonske forme stvaraju atmosferu koja deluje gotovo izvan vremena.
Parabola, kao dominantan vizuelni motiv sa svojim zakrivljenim linijama, stvara osećaj pokreta i dinamike, napetosti i neizvesnosti. Pojedine fotografije svode arhitekturu na apstraktnu kompoziciju . Manje je važno šta građevina predstavlja, u fokusu su linije, površina, svetlost i senka. Kjaroskuro svodi arhitekturu na odnos svetlih i tamnih površina zbog čega imamo osećaj da gledamo gotovo potpuno apstraktan prizor.
Čovek je na fotografijama prisutan diskretno, često kao silueta ili mala figura u prostoru. lako nije dominantan motiv, njegovo prisustvo omogućava da sagledamo trajnost arhitekture i ranjivost i nestalnost ljudi. Fotografije gde ljudi nisu fizički vidljivi njihovo prisustvo sugerišu ponavljajući arhitektonski elementi.
Na pojedinim fotografijama gde je prisustvo čoveka izraženije čini se kao da on prekida geometrijsku pravilnost i postaje važna tačka fotografije. Promišljenim izborom kadra, perspektive i osvetljenja, koristeći arhitekturu dinamičnih konstrukcija, sa paraboličnim i eliptičnim linijama i konstruktivnom ekspresijom, autorka nas uvodi u prostore koji ne nude konačno objašnjenje. Uvlačeći posmatrača u svet vizuelnih zagonetki autorka ga navodi da istraži sopstvenu percepciju i postan aktivni učesnik u stvaranju značenja.
Zorica Nikić je rođena u Frankfurtu, živi i stvara u Beogradu. Nakon završenih osnovnih i master studija, svoje umetničko obrazovanje zaokružila je odbranom doktorskog umetničkog projekta „Problem dehumanizacije i gubitka identiteta na slikama Renea Magrita, kolaži na dasci" na Fakultetu primenjenih umetnosti i dizajna, Univerziteta umetnosti u Beogradu. Članica je više umetničkih i strukovnih udruženja u kojima je aktivno uključena u njihov rad: ULUS-a, SULUV-a, NK Icom Srbija, Društvo konzervatora Srbije i Muzejskog društva Srbije, a sa svojim radovima aktivno učestvuje na domaćim i međunarodnim konkursima .
Autorka je četrnaest samostalnih izložbi, i više umetničkih radionica i predavanja . Među izložbama se ističu, učešće na "Trieste photo days", "The Dali's dream", "Imagining peace", festival novih medija Videomedeja... Njen rad se kreće kroz različite medije: fotografiju, kolaž, asamblaž, kombinovane slikarske tehnike, kratke video radove. Bitna odlika njenog rada je eksperiment. Dobitnica je stipendije Fonda za mlade talente, dve nagrade FPU: "Aleksandar Tomašević" i "Branko Šotra", Prolećne nagrade ULUS-a i Berlin shorts award.
