Cene goriva na globalnom nivou beleže toliko drastične i neverovatne razlike da su one gotovo nezamislive za vozače koji su navikli na standardne cenovnike na evropskim pumpama. Iako se sirova nafta na svetskim berzama prodaje i trguje po gotovo identičnim ceni za sve, konačna cifra na fiskalnom računu na benzinskim stanicama drastično varira od države do države.

Detaljna i obimna analiza, urađena na osnovu najsvežijih i precizno centralizovanih podataka specijalizovane platforme Global Petrol Prices, otkriva zaprepašćujući podatak: razlika između najjeftinijeg i najskupljeg litra benzina na planeti iznosi više od 100 puta.

Kada se podvuče crta na svetskom nivou, prosečna globalna cena za litar standardnog benzina iznosi oko 1,50 američkih dolara (što je približno 160 dinara). Međutim, iza ove varljive i matematičke srednje vrednosti krije se duboko podeljena ekonomska realnost , uslovljena agresivnim državnim intervencijama, specifičnim poreskim politikama i, naravno, sopstvenim prirodnim resursima .

Vrh najnižih cena na svetu drže države izuzetno bogate nalazištima nafte , koje primenjuju izuzetno agresivne i radikalne politike subvencionisanja domaćeg tržišta. U ovim delovima sveta, gorivo se ne posmatra kao luksuz ili privredna roba, već kao osnovna javna komunalna usluga , dok državni budžeti pokrivaju enormnu razliku u stvarnoj ceni.

U ovim zemljama došli smo do apsurdne situacije - litar benzina je ubedljivo jeftiniji od flašice obične vode za piće od pola litra !

Međutim, svetski ekonomisti upozoravaju da ove smešno niske cene stvaraju enorman pritisak na nacionalne budžete i direktno podstiču masovni prekogranični šverc goriva .

Na potpuno drugom kraju ove globalne tabele nalaze se izuzetno gusto naseljena područja , koja u potpunosti zavise od uvoza nafte i primenjuju rigorozne i drastične fiskalne namete .

Hongkong je već godinama neprikosnoveni lider i najskuplje mesto na planeti za sve vlasnike automobila. U ovoj azijskoj metropoli litar benzina dostigao je astronomskih 3,71 dolar (odnosno preko 400 dinara za samo jedan litar !).

Da bi prosečan vozač u Hongkongu napunio porodični automobil srednje klase, iz džepa mora da izdvoji preko 185 dolara (oko 20.000 dinara za samo jedno sipanje!).

Ogromna razlika na pumpama ne nastaje u procesu eksploatacije ili prerade sirove nafte, već je direktna posledica državnih akciza, poreza, subvencija i energetske politike svake pojedinačne vlasti.

Stručnjaci objašnjavaju da države primenjuju visoke namete sa dva jasna cilja: punjenje državnog budžeta i odvraćanje građana od prekomerne upotrebe automobila koji zagađuju životnu sredinu, uz podsticanje alternativnog i javnog prevoza.

U pojedinim državama regiona i Evrope, državna zahvatanja i nameti dostižu skoro 100% na osnovnu cenu , jer se na troškove prerade i distribucije dodaju fiksne akcize i porez na dodatu vrednost (PDV), pri čemu se u mnogim sistemima PDV obračunava i na samu akcizu , što predstavlja takozvano "oporezivanje poreza".