Nekada nerazdvojni prijatelji i kolege, Radoş Bajić i Lazar Ristovski, tokom godina su znatno pokvarili svoj odnos, a njihovo nekadašnje veliko prijateljstvo doživelo je krah. Poznati glumac i reditelj Radoş Bajić svojevremeno je na svom Instagram nalogu podelio fotografiju iz mladosti na kojoj su on i njegov kolega Lazar Ristovski, uz reči da on više nije onaj čovek koga je nekada poznavao.
Bajić se u svojoj emotivnoj objavi prisetio zajedničkih studentskih dana ispred Skupštine pre pola veka, opisujući vreme oskudnosti i siromaštva, ali i idiličnu priču o večnom zavetu, drugarstvu, časti i poštenju. Međutim, kako tvrdi, pedeset godina kasnije sve je otišlo u prah, pepeo i pohlepu. Njegovu izjavu prenosimo u celosti i bez izmena:
„On iz Ravnog sela, ja iz moje Medveđe. Hodamo i jedemo - šta se našlo. On grize jabuku, ja parče kifle, pa razmenjujemo kao braća. Sve to pre pola veka, na beogradskom asvaltu ispred Skupštine. … Nas dvojica, čisti, mladi, i visoki kao jablanovi, studenti glume i najbolji drugovi. Noć, dan - bez prestanka, uvek i svuda zajedno. Vreme oskudnosti i siromaštva, ali i idilična priča o večnom zavetu, o drugarstvu, časti i poštenju…… Predset godina kasnije sve je otišlo u prah i pepeo, u pohlepu i gramzivost, u bahatost i otklon od svake normalnosti… To više nije čovek koga sam poznavao, čijim uspesima sam se radovao, sa kojim sam delio snove i prelepu mladost…“
U nastavku ove gorke ispovesti, Bajić je izrazio duboko razočaranje u čoveka za kog smatra da danas želi sve samo za sebe:
„ Gde je nestao moj najbolji drug koji bi danas da nikome ne da ni zalogaj - čak ni meni? Koji bi sve za sebe? Bože Svevišnji, ako nam uzimaš snagu, sačuvaj nam dušu, obraz i čast…“
Ovo nije bio prvi put da Radoş javno ističe kako je razočaran u Lazara . Pre dve godine, nakon promocije monografije “Moj život - moja priča”, Bajić se razočarao u mnoge prijatelje jer niko od njegovih klasića sa kojima je 1976. diplomirao glumu nije došao. On se tada oglasio na svom Instagramu rečima:
„I tako... Moj život - moja priča... U knjizi koja je bila povod da okupim prijatelje. U svakom danu imamo važne i važnije stvari. Klasići sa kojima sam 1976. diplomirao glumu - nisu došli, ni Dik (Bogdan Diklić), ni Lazar Ristovski, ni Savićeva (Snežana Savić), ni Ivica Klemenc, ni Ljilja Stjepanović... Niko... I mnogi drugi su imali nešto preče, i ja to razumem... Hvala onima koji su došli. Život ide dalje, a knjiga koju držim u ruci ostaje da svedoči o mojim usponima i padovima, o pobedama i porazima“.
Nakon Bajićevih reči o neodlasku klasića na promociju, za domaće medije se kratko oglasio i sam Lazar Ristovski. Njegov odgovor bio je jasan i kratak:
„Nemam komentara na te gluposti. Izvinite, doviđenja“.
