Ovaj misteriozni tunel kod Prokopa zbunjuje Beograđane: Evo koja priča se krije iza 180 metara crne rupe. Tokom radova na novoj železničkoj stanici Prokop pre nekoliko godina iz zemlje je ponovo "izronio" stari betonski tunel koji je odmah privukao pažnju zbog svog oblika. Na prvi pogled mogao je da podseti na neko arheološko otkriće, ali vrlo brzo je bilo jasno da nije reč ni o rimskom vodovodu ni o davno zaboravljenom prolazu iz mnogo starije prošlosti. Prava misterija bila je drugačija: niko nije mogao pouzdano da kaže kada je tunel napravljen, ko ga je gradio i čemu je prvobitno služio. Prema pričama koje se decenijama prenose među stanovnicima Maleškog brda, kraja oko Prokopa, tunel je postojao još pre nego što su počeli veliki radovi na železničkoj infrastrukturi. Stariji stanovnici navodno su dobro znali gde se nalaze njegovi ulazi, a jedan njegov deo svojevremeno je korišten i kao magacinski prostor. Najčešće se pominju dve verzije. Prema jednoj, tunel su gradili Nemci tokom Drugog svetskog rata, dok druga govori da su na njemu radili nemački zarobljenici nakon završetka rata. Problem je što za takve tvrdnje nema jasne i pouzdane dokumentacije, pa su ostale na nivou lokalnih priča. Postojala je i sasvim drugačija teorija da je tunel na neki način bio povezan sa starim planovima za beogradski metro. Ta ideja nije potpuno nelogična. Pravac tunela delimično se poklapa sa trasama koje su se svojevremeno razmatrale, naročito u vreme kada se planirala veza Prokopa sa Vukovim spomenikom. I sama stanica Vukov spomenik projektovana je tako da ostavi mogućnost povezivanja sa budućim metro sistemom. Ipak, položaj tunela kod Prokopa nije bio naročito zgodan za takvu funkciju. Dva njegova ulaza spajala su se u jednu cev, a pravac je vodio direktno prema prostoru današnjih perona i ploče železničke stanice. Kako bi Prokop mogao da bude završen u sadašnjem obliku, taj deo je morao ponovo da bude zatvoren. To je urađeno 2022. godine. Dodatnu sumnju u teoriju o metrou stvara i sama dužina objekta. Tunel ispod Maleškog brda protezao se svega oko 180 metara i izlazio na drugoj strani brda, prema Bulevaru Fran’e d'Eperea, u blizini benzinske pumpe. Takva konfiguracija više liči na lokalni prolaz nego na deo ozbiljno zamisljene metro mreže. Zbog toga je moguće da je tunel prvobitno imao potpuno drugu namenu, a da je tek kasnije razmatran kao potencijalni deo nekog većeg infrastrukturnog sistema. Tokom godina pojavljivale su se i ideje da bi objekat mogao da se obnovi i koristi kao pešačka veza između Prokopa i pravca prema nekadašnjem auto-putu. Pominjala se čak i mogućnost pokretne trake koja bi olakšala pristup stanici. Međutim, za tako nešto bila bi potrebna ozbiljna ispitivanja konstrukcije, rešavanje problema podzemnih voda i značajni građevinski radovi. Ništa od toga nije realizovano. Tako je tunel još jednom nestao iz pogleda. Danas je ponovo zatrpan, a kroz njega prodiru podzemne vode koje su karakteristične za ovaj deo Beograda. Njegova prava namena i dalje nije pouzdano utvrđena. Možda je bio vojni objekat, možda pomoćni infrastrukturni prolaz, možda je u nekom trenutku zaista razmatran u planovima za metro. Za sada ostaje jedna od onih beogradskih podzemnih priča u kojima se činjenice, sećanja stanovnika i gradske legende prepliću toliko dugo da je gotovo nemoguće povući jasnu granicu između njih.