Pacijenti koji se leče od najtežih bolesti imaju pravo na imunoterapiju, ukoliko konzilijum proceni da su kandidati za ove najefektnije lekove, a koji nisu na listama. Procedura nabavke pomenutih lekova podrazumeva da zdravstvena ustanova nakon odluke konzilijuma nabavlja terapiju u najkraćem roku, a Republički fond za zdravstveno osiguranje potom refundira troškove.

“Nakon što mi je dijagnostikovan rak pluća, prošao sam zračenja i više ciklusa hemioterapije i bilo je uspešno. Tumor se smanjio, kako su mi rekli lekari, na 20 odsto. Međutim, lečenje nije gotovo. Prošao sam različite testove kako bi konziijum doneo odluku o daljem lečenju i rečeno mi je da moram da primim imunoterapiju. Konzilijum mi je početkom jula odredio da primim durvalumab, Astra Zenekin lek, koji još nisam dobio. U bolnici su mi naglasili da ga neće biti bar 45 dana , a meni je preko potrebno da počnem da ga primam što pre”, priča za Nova.rs pacijent iz Beograda, koji je zamolio da ostane anoniman.

Nije poznato šta je razlog ovolikom čekanju i zašto pacijenti koji se bore sa nekim od najtežih tumora ne mogu odmah da dobiju terapije.

“Moguće da je problem u trebovanju, odnosno da bolnica ima nekih problema sa nabavkom, pa da li je do finansija ili nečeg drugog, ne znam. Samo jedna doza tog leka košta 5.000 evra. To je veliki novac i jasno mi je da možda Klinički centar nema da plati jer ja sigurno nisam jedini za kojeg se nabavlja. Ipak onda ne bi trebalo da nam uopšte govore da postoji mogućnost da primimo imunoterapiju, koja nam je hitna. Sad ne znam da li je trebalo da sam kupim taj lek negde u inostranstvu i koliko doza mi je potrebno, a u pitanju je mnogo para”, kaže ovaj pacijent i dodaje da mnogi onkološki bolesnici iz Srbije, u regionu i evropskim zemljama nabavljaju imunoterapijske lekove jer ih u našoj zemlji još nema.

Ono što smo čuli od Vlade Srbije, jeste obećanje da problemi sa inovativnim lekovima prestaju od jeseni.

Podsećamo da najteži bolesnici u Srbiji, koji se bore sa različitim vrstama raka, od oktobra ove godine trebalo bi da imaju na raspolaganju 10 inovativnih lekova kompanije Astra Zeneka, koji će se davati o trošku zdravstvenog osiguranja.

Vlada Srbije je u aprilu ove godine najavila da u našu zemlju stiže 10 inovativnih lekova kompanije Astra Zeneka za lečenje različitih oblika karcinoma poput raka dojke, pluća, bešike, jetre, žučnih puteva, jajnika. O tome je sa specijalnom izaslanicom Ujedinjenog Kraljevstva Velike Britanije i Severne Irske za Zapadni Balkan, Karen Pirs, razgovarao predsednik Aleksandar Vučić, nakon čega je potpisan ugovor sa kompanijom Astra Zeneka.

Ovi lekovi, prema rečima onkologa, značajno produžavaju životni vek pacijenata i podižu kvalitet života u odnosu na hemoterapije, koje su, nažalost, u Srbiji i dalje jedini metod terapeutskog lečenja onkoloških oboljenja.

Podsetimo da je osim nabavke inovativnih lekova, predsednik države nedavno najavio i snižavanje cena lekova koje najveći broj građana Srbije koristi. Pacijenti su odmah reagovali i naglasili da im ne trebaju niže cene lekova, već upravo nove terapije - što pre.

“Vlast je potpisala ugovor sa Astra Zenekom o inovativnim lekovima, ali niko ne zna kada će tačno ti lekovi biti dostupni pacijentima jer zvanična odluka još nije doneta. Režim čeka izbore i oni se igraju sa pacijentima. Neko će da umre, a da nije morao, jer je čekao da predsednik raspiše izbore, pa da nam uvede konačno te nove lekove. U pitanju su jako skupe terapije, ali za to treba odvajati iz budžeta. Vučić je najavio i inovativne lekove kompanije MSD, rekao je da ćemo i njihove inovativne lekove imati na proleće sledeće godine, ali posle toliko obećanja”, kaže za Nova.rs Savo Pilipović, predsednik Udruženja pacijenata Srbije.

I dok pacijenti, kojima je svaki dan dragocen, čekaju ovu dugonajavljivanu isporuku, sve ćešće se javljaju nestašice onkoloških lekova koji nisu na listama.

Onkološki pacijenti u Srbiji, o čemu je ranije pisala Nova.rs, imaju opciju da dobiju lek mimo liste po članu 9. Pravilnika o sadržaju i obimu prava na zdravstvenu zaštitu iz obaveznog zdravstvenog osiguranja.

“U ovom slučaju odluku o odobravanju leka donose tri lekara odgovarajuće specijalnosti iz ustanove u kojoj se pacijent leči, uz potpis direktora ustanove. Za razliku od C listе, lek ne nabavlja RFZO, već sama ustanova, a jedina uloga RFZO jeste da zdravstvenoj ustanovi nadoknadi finansijska sredstva za lek”, stoji u saopštenju RFZO.