Građane Srbije moglo bi da zadesi novo poskupljenje mesa. Zbog dugotrajne suše, prinosi kukuruza i soje ove godine mogli bi da budu znatno manji od očekivanih, što bi povećalo cenu stočne hrane, a zatim i troškove proizvodnje mesa.

Stručnjaci ipak očekuju da će Srbija imati dovoljno kukuruza za sopstvene potrebe. Veći problem vide u posledicama koje bi višegodišnja suša mogla da ostavi na domaću proizvodnju i poziciju Srbije na međunarodnom tržištu.

Dok su veliki prinosi pojedinih vrsta voća ove godine doveli do nižih cena, situacija sa mesom mogla bi da bude potpuno drugačija.

Kukuruz i soja predstavljaju najvažnije sastojke stočne hrane, pa svaki pad njihove proizvodnje i rast cena direktno povećavaju troškove uzgoja stoke.

Najveća šteta očekuje se upravo kod proizvođača ove dve poljoprivredne kulture.

"Logično je da, kada rastu cene primarnih poljoprivrednih proizvoda, proizvođači hrane za stoku povećaju i cene tih smeša", kaže agroekonomista Žarko Galetin.

Prema trenutnim procenama, prosečan prinos kukuruza mogao bi da bude između 4,5 i pet tona po hektaru. Konačni podaci biće poznati tek nakon završetka berbe.

Suša je kukuruz najviše pogodila tokom avgusta, upravo u periodu kada je biljkama bila potrebna vlaga da bi se zrno pravilno razvilo.

"U avgustu, kada je kukuruz trebalo da nalije zrno i tako dobije na težini, kiše nije bilo", objasnio je Galetin.

Smanjeni prinosi dolaze u trenutku kada je domaći stočni fond već oslabljen. Kombinacija manje proizvodnje žitarica, skuplje stočne hrane i nedovoljne ponude mesa mogla bi da stvori novi pritisak na cene u mesarama.

Vlasnici mesara navode da više cene ne donose nužno veću zaradu. Kada meso poskupi, kupovna moć građana opada, a promet se smanjuje.

"Ne verujem da ima mnogo prostora za poskupljenje, ali sve je moguće. Ako cene idu nagore, nama je teže. Kupovna moć opada, a promet je manji. Najlakše je raditi kada su cene stabilne", kaže vlasnik mesare Gradimir Skočić.

Prema iskustvu trgovaca, nakon poskupljenja promet mesa obično padne za oko deset odsto. Kupci se posle određenog vremena prilagode, pa se prodaja postepeno vraća na prethodni nivo.

Za deo potrošača i sadašnje cene mesa predstavljaju veliki izdatak.

Dok pojedini građani kažu da više cene ne utiču na količinu koju kupuju, drugi navode da su već smanjili potrošnju na minimum.

"Cene su kao u zapadnoj Evropi, između 12 i 13 evra po kilogramu. Malo su više, ali nemamo dovoljno veliki stočni fond i ponudu", kaže jedan od anketiranih građana.

Jedna sugrađanka navodi da meso kupuje samo jednom mesečno, dok druga kaže da već kupuje toliko male količine da gotovo nema prostora za dodatno smanjenje.

Uprkos slabijem prinosu, stručnjaci očekuju da će Srbija proizvesti dovoljno kukuruza za domaće potrebe.

Dugoročne prognoze su, međutim, znatno nepovoljnije. Ovo je četvrta sušna godina za domaću proizvodnju kukuruza, što bi moglo da ugrozi izvoz i poziciju Srbije na međunarodnom tržištu.

Ukoliko se ovakvi vremenski uslovi nastave, p osledice se neće odnositi samo na proizvođače žitarica. Skuplja stočna hrana povećava troškove uzgoja, smanjuje isplativost proizvodnje i stvara dodatni pritisak na cene mesa koje plaćaju potrošači.