Na današnji dan, pre 65 godina, lideri 25 država predvođeni Titom, Naserom i Nehruom, u Beogradu su osnovali Pokret nesvrstanih. Koliko Pokret, koji danas broji 120 članica, uspeva da ostane jedan od globalnih faktora međunarodnih odnosa.

Pre 65 godina, Beograd je šest dana bio centar svetske politike. Skup je predvodilo 25 lidera. U senci podela na dva bloka, Hladnog rata na vrhuncu i straha od nuklearnog sukoba.

Devetnaest dana pre početka konferencije počela je izgradnja Berlinskog zida. Prvog septembra 65. dok su u Beograd pristizale zvanice i počinjale sednice Prve konferencije nesvrstanih , izvedena je i prva sovjetska nuklearna proba posle gotovo tri godine moratorijuma.

- Mi smo 1961. godine nastojali da Nesvrstani pokret, stvorimo kao branu hegemonističkim uticajima dva suprostavljena bloka i u tome smo uspeli. Tada u Beogradu smo imali 25 zemalja a danas Pokret nesvrstanih broji 120 zemalja. On je zaista bio celo vreme jedan od globalnih faktora međunarodnih odnosa. To je bila ideja njegovih osnivača Tita, Nehrua i Nasera. Tokom celog ovog perioda od 65 godina Pokret je zadržao taj vanblokovski karakter, samostalni karakter u međunarodnim odnosima - rekao je Nikola Milić, ambasador u penziji.

Šezdeset pet godina kasnije na istom mestu okupiće se predstavnici pokreta. Rat u Ukrajini , sukobi na Bliskom istoku , odnosi velikih sila, energetska bezbednost , klimatske promene , sve brži razvoj veštačke inteligencije – i pitanje ko će od tog napretka zaista imati koristi.

U Beograd se ne vraća, kažu, istorijska slika, vraća se i ideja da države, bez obzira na veličinu i moć, treba da imaju pravo na glas.

- Ako pogledate goste koji dolaze nisu gosti iz neposrednog okruženja, već neke od najvećih zemalja globalnog juga i zemalja u razvoju. I sama činjenica da su oni spremni da dođu u Beograd, da iz različitih delova sveta dođu i predstave svoje pozicije, pokazatelj je značaja i simboličkog značaja koji je pokret nesvrstavanja imao od 60-tih godina, kao i uloge koje Beograd igra danas - naveo je Nikola Stojanović, savetnik predsednice Narodne skupštine i bivši državni sekretar u Ministarstvu spoljnih poslova.

Nesvrstavanje u trenutnim geopolitičkim okolnostima, kada se očekuje od mnogo većih igrača da se opredele i zauzmu stranu, nameće poziciju za one male kako da odigraju i da je sačuvaju.

- Teže je održiva sada nego pre 60 godina kada smo imali dve supersile i samo smo se prema njima opredeljivali , kritički. i saradnički smo i podržavali neke njihove inicijative u prilogu miru i razoružanju, ali isto tako smo se suprostavljali njihovoj hegemoniji na raznim kontinentima. Danas imamo 120 zemalja koje u suštini vode nesvrstanu politiku, ali se prilagođavaju sadašnjoj situaciji, koja je različita od 60-tih godina jer sada imamo više sila i više nekih faktora regionalnih i svetskih koji rezonuju da treba da nameću svoje interese i da male zemlje vode računa o tome - naveo je Milić.

- Očekujem da će poruke koje se budu plasirale i sa srpske strane i sa drugih strana na ovom skupu biti poruke poštovanja međunarodnog prava, Povelja Ujedinjenih nacija, poštovanja principa poput teritorijalnog integriteta i suvereniteta zemalja, nemešanja unutrašnja pitanja, prava svakog da iznese svoje mišljenje i poruke da su multilateralizam, diplomatija i dijalog najbolji načini da se rešavaju problemi - rekao je Stojanović.

Istorija se vraća i u Park prijateljstva - gde su 1961. stabla sadili Tito, Nehru, Naser, biće zasađena nova "drveća mira".

Park je i nastao povodom Prve beogradske konferencije - simbol međunarodnog skupa, vremenom je postao diplomatska tradicija, a sutra će dobiti novi sloj.

(RTS)