Tradicionalni radijatori polako gube bitku sa modernijim i daleko štedljivijim rešenjima. Sve veći hit na domaćem tržištu postaje površinsko zidno grejanje - niskotemperaturni sistem koji zimi ravnomerno greje, leti hladi, a u kombinaciji sa toplotnom pumpom donosi drastične uštede na mesečnim računima.

Evo kako ovaj sistem funkcioniše, koliko košta njegova ugradnja i na šta morate obratiti pažnju pre nego što donesete odluku.

Sistem se sastoji od mreže tankih cevi koje se postavljaju unutar zidova i prekrivaju malterom ili gipsanim pločama. Za razliku od klasičnih radijatora koji zahtevaju temperaturu vode od preko 65°C, kroz zidni sistem cirkuliše voda zagrejana na svega 28° do 40°C .

Zidovi ravnomerno emituju toplotu i greju prvo vas i predmete u prostoriji, a tek onda vazduh. Zbog toga je subjektivni osećaj toplote uvek za stepen-dva viši od stvarne temperature . To znači da termostat možete držati na ekonomičnih 20°C, a u kući će biti savršeno toplo. U dobro izolovanim objektima ovo donosi i do 30 odsto niže račune tokom zime.

Najveća prednost zidnog u odnosu na podno grejanje jeste mogućnost pasivnog hlađenja. Tokom tropskih meseci, kroz cevi se pušta rashlađena voda temperature od 16° do 18°C.

Zidovi tada apsorbuju višak toplote iz prostorije , stvarajući prijatnu klimu bez promaje, neprijatnog duvanja i isušivanja vazduha, što je idealno rešenje za spavaće i dečije sobe .

Početna investicija jeste viša u odnosu na klasične radijatore, piše Daibau. Cena postavljanja instalacije (cevi) kreće se od 15 do 24 evra po kvadratu, bez troškova završnog malterisanja .

Za prosečnu porodičnu kuću to znači ulaganje od 3.000 do 6.000 evra , uz dodatni trošak kupovine toplotne pumpe. Ipak, kroz drastično smanjene račune , ova investicija se u dobro izolovanim kućama potpuno isplati za 5 do 8 godina , dok je vek trajanja cevi duži od tri decenije.

Pre nego što prelomite i krenete u radove, morate znati i nekoliko važnih ograničenja: