Jedan od najnižih vodostaja Dunava u istoriji, pad proizvodnje u hidroelektrani "Đerdap", rekordna letnja potrošnja električne energije i sve veći uvoz struje otvorili su pitanje koliko je srpski energetski sistem spreman za dugotrajne suše i ekstremne vrućine.

Istovremeno, građanima se savetuje racionalna potrošnja, dok se kao moguće krajnje rešenje pominje privremeno isključivanje pojedinih velikih industrijskih potrošača, a ne domaćinstava.

Profesor Mašinskog fakulteta Miloš Banjac objasnio je da je proizvodnja u hidroelektranama Đerdap u ovo doba godine i inače znatno manja nego tokom zime, ali da je ovog leta vodostaj zaista na istorijskom minimumu. Ipak, kako kaže, građani ne treba da strahuju da će ostati bez električne energije jer Srbija nedostatak trenutno nadoknađuje uvozom.

- Obično su to vrlo niske vrednosti i Đerdap 1 i Đerdap 2 . Ne nikad ovako niske, ali u ovo doba godine on nema tu proizvodnju koju ima zimi. Što se tiče toga, da li mi proizvodimo dovoljno električne energije - ne proizvodimo, a ne proizvodimo već dugi niz godina. Dakle, uvek postajemo uvoznik kada gledamo na nivou cele godine, a u ovom periodu posebno pošto sada imamo tu smanjenu proizvodnju. Međutim, ne treba dizati paniku oko toga, mi imamo izuzetno dobre interkonekcije, veze sa drugim zemlalarim u okruženju visokonaponske i mi to relativno lako nadomešćujemo taj nedostatak električne energije koji nemamo u sopstvenoj proizvodnji. Naravno, to nije dobro. Mi bi trebalo da povećamo sopstvenu proizvodnju, ali u svakom slučaju nećemo ući u problem da nemamo dovoljno električne energije.

Predsednik Skupštine Saveza energetičara Srbije Milun Babić ocenjuje da razloga za oprez ima, ali da panika nije rešenje. On podseća da je Srbija ipak imala nešto povoljnije vremenske prilike od zemalja uzvodno od Dunava , gde je suša mnogo ozbiljnije pogodila sliv reke.

- Situacija nije zavidna, apsolutno, jer nama da nije padala kiša u zadnja dva meseca, ovaj prostor bi bio u mnogo većem problemu. Pogledajte parkove, lišće je zeleno. Prošle godine u ovo doba bilo je žuto i opadalo je. Zemlja je kod nas puna vode, ali je problem što je Dunav uzvodno. Zemlje odakle voda dolazi ostale su bez vode i prvi put nisu očekivale ovakav nivo suše. Oni su ti koji dižu paniku jer stvarno imaju razlog. Kod nas, ja mislim da nije još za paniku, ali videćemo . Ja sam uvek protiv toga da panika rešava bilo šta. Mora se postupno, kvalitetno i stručno.

Poslednjih dana građanima se savetuje da u periodu od 17 do 22 časa smanje korišćenje klima-uređaja, jer je tada potrošnja električne energije najveća. Međutim, profesor Banjac smatra da klima uređaji nisu problem sami po sebi, već njihova masovna upotreba tokom ekstremnih vrućina.

- Ako pogledamo krivu potrošnje električne energije, ona zaista ima taj pik u periodu od 17 do 21, 22 sata. Najniža potrošnja je ujutru između 4 i 7, 8 sati . Taj apel je verovatno posledica upravo korišćenja klima-uređaja. To jeste tako. Nisu klime veliki potrošači, oni su nam neophodni i to uopšte nije sporno. Reći ljudima da ih ne koriste u ovo doba godine je nemoguće i nije korektno. Mislim da je jučerašnja sednica trebalo da pokaže da smo u relativno ozbiljnoj situaciji. Ništa konkretno nismo mogli da očekujemo od toga. Konkretnih mera će biti, ako ovo potraje, ali ne prema domaćinstvima, ona su na poslednjem mestu, već prema velikim potrošačima, kao što je slučaj u Mađarskoj. Ja ipak ne verujem da će do toga doći. Imamo dobre interkonekcije i kupićemo ono što nam nedostaje.

Banjac navodi da Srbija trenutno deo električne energije uvozi iz Grčke , koja zahvaljujući velikim kapacitetima solarnih elektrana tokom leta ima višak proizvodnje.

- Mislim da sada uvozimo dosta električne energije iz Grčke. Oni imaju ogromnu instaliranu snagu u solarima, 33% veću nego Srbija, kao i u vetroelektranama, 7%. Oko podne uvozimo kada je to na tržištu najpovoljnije, punimo reverzibilnu hidroelektranu, a tu energiju koristimo u popodnevnim satima kada je potrošnja najveća . Treba voditi računa i ne rasipati energiju, ali klimatski uslovi su takvi da ne možete ljudima reći da ne koriste klimu kada je napolju četrdeset stepeni.

Osim proizvodnje električne energije, nizak vodostaj Dunava utiče i na snabdevanje naftnim derivatima. Profesor Miloš Banjac objašnjava da problem nije u dopremanju sirove nafte do Rafinerije Pančevo , već u transportu gotovih derivata koji u Srbiju stižu baržama.

- Najjeftiniji način dopremanja sirove nafte do Rafinerije Pančevo jeste naftovodom preko JANAF-a. Ono što ide baržama nisu sirova nafta već naftni derivati, pre svega dizel i benzin. Problem nastaje kada zbog niskog vodostaja imamo manji priliv derivata nego što je potrošnja. Zato je Vlada donela odluku da kompanije mogu da koriste deo operativnih rezervi koje moraju da imaju upravo za ovakve krizne situacije. To su rezerve za nekih petnaestak dana. One tome i služe i kada prođe ova kriza moći će ponovo da se popune. To jeste uobičajena mera. One zato i služe. Neće trajati ovo zauvek. Za deset, petnaest dana će verovatno proći ta kriza, pa će moći da se nadomeste ti derivati nafte.

Ocenjući trenutno stanje, sagovornici zaključuyorlar da građani za sada ne treba da očekuju restrikcije električne energije.