Da li možete da zamislite da penzija nije samo datum u kalendaru koji propisuje država, već trenutak kada više ne morate da radite samo zato što vam je potrebna plata? Iako ideja o ranoj penziji sa 40 ili 50 godina na prvi pogled zvuči kao bajka za naše prostore, globalni FIRE pokret (Financial Independence, Retire Early - Finansijska nezavisnost i rano penzionisanje) pokazuje da rano oslobađanje od obaveznog rada može postati realnost.

O tome kako se menja kultura štednje i investiranja kod nas, te kako preduzeti prve korake ka finansijskoj slobodi, priča za Blic TV Vladimir Vasić, finansijski savetnik.

Prema njegovim rečima, na našim prostorima tradicionalno su ljudi tradicionalno navikli da se oslanjaju na državu i pasivno čekaju starosnu penziju. Međutim, Vasić ističe da se poslednjih godina taj trend ubrzano menja, naročito među mlađim generacijama koje žele da uzmu finansijsku sudbinu u svoje ruke.

"Suština je da mladi ljudi krenu da investiraju, odnosno da odvajaju svakog meseca određeni iznos. Često se pitamo kako od malih iznosa napraviti ozbiljnu sumu, ali ključ je u kontinuitetu i vremenu" – objašnjava Vasić.

On povlači paralelu sa odlascima u teretanu: zategnuto telo se ne dobija preko noći, kako kaže, već je rezultat 5 do 7 godina kontinualnog treninga i ishrane. - Isti princip važi i za investicije - nema magičnog bogaćenja preko noći, već je u pitanju igra velikih brojeva i discipline.

Da rano penzionisanje nije rezervisano samo za one sa enormnim platama, Vasić ilustruje jednostavnim primerom. Ukoliko osoba sa prosečnijim primanjima (npr. plata od 120.000 do 150.000 dinara) svakog meseca odvoji 10.000 dinara i uplati ih u investicioni fond, dinamika rasta izgleda ovako:

- Ova razlika od preko 55.000 evra predstavlja moć kumulativnog prinosa (složene kamate). Zato je najvažniji odgovor na pitanje kada početi - odmah. Iako nikada nije kasno, mlađi ljudi imaju ogromnu prednost jer vreme radi za njih. Kod onih koji počnu u pedesetim godinama, kumulativni efekat je znatno manji, pa se moraju okrenuti pronalaženju dodatnih niša za prodaju svog specifičnog znanja, kaže Vasić.

Mnogi naši građani i dalje pod štednjom podrazumevaju sklanjanje novca sa strane, najčešće u evrima kod kuće. Vasić naglašava da je to zapravo samo odložena potrošnja, a ne investiranje, i da takav novac gubi vrednost.

- Mišić zvani inflacija konstantno jede vaš novac . Čak i kada je inflacija u EU oko 2%, ili kod nas 4-5%, tokom 20 ili 30 godina kupovna moć tog novca se dramatično smanjuje. Držati 100 evra iz 2005. godine u fioci i danas - to jednostavno više nije istih 100 evra.

Za laike koji ne znaju kako da sami plasiraju novac na berzu, najlakši prvi korak jeste odlazak u banku, dodaje Vasić. - Danas banke nude jednostavne proizvode poput trajnog naloga, gde se svakog meseca određeni iznos (npr. 10.000 dinara ili 100 evra) automatski preusmerava u investicione fondove, omogućavajući novcu da raste bez potrebe da svakodnevno pratite kretanja na berzi.

Jedna od najvećih prepreka ka ostvarivanju finansijske nezavisnosti na Balkanu, prema Vasićevom mišljenju, predstavlja naša sklonost ka statusnim simbolima. On slikovito navodi primer svoje prijateljice koja je iz Beograda otišla u London na master studije. Dok je u Beogradu živela raskalašno, vozeći skup auto, u Londonu je videla da ljudi sa mnogo većim primanjima bez problema koriste metro i imaju skromniji odnos prema novcu. Takođe, podelio je i lično iskustvo iz Švajcarske.

- Automobil iz rent-a-car-a koji sam ja vozio bio je bolji od većine automobila na parkingu tamo. A statistika kaže da svaki Švajcarac stariji od 18 godina u svom investicionom portfoliju ima u proseku milion franaka. Kod nas, s druge strane, čim neko dobije platu od 2.000 evra, odmah uzima auto na lizing gde rata iznosi 1.000 evra – samo da bi se pokazao komšiluku, kaže Vasić.

Istinska finansijska sloboda ne leži u skupom automobilu, već u svesti da je skromnost vrlina i da novac treba da radi za vas, a ne da vi radite za statusne simbole, zaključuje.

Da je uspeh moguć i bez formalnog finansijskog obrazovanja, pokazuje Vasićeva anegdota o 82-godišnjoj gospođi koja mu je prišla u kafiću. Ona je čitav radni vek provela u finansijama, samouko istraživala akcije i od svake plate kupovala po nekoliko deonica različitih preduzeća. Tokom privatizacije, otkupljivala je akcije od kolega koji ih nisu smatrali vrednima. Danas je ona dinarska milionerka, "super baka" koja u potpunosti kontroliše svoj život i ne zavisi ni od koga.

Naravno, dodaje Vasić, investiranje uvek nosi određeni rizik, ali ključ je u balansiranju i diversifikaciji. Vasić preporučuje zlatno pravilo: ne stavljati sva jaja u jednu korpu.

- Deo novca usmeriti u dinamičnije i rizičnije investicije sa većim potencijalnim prinosom (poput fondova fokusiranih na nove tehnologije ili električna vozila). Deo držati u umerenim, stabilnim investicionim fondovima. Treći deo čuvati na klasičnoj štednji u banci kao sigurnu rezervu.

Finansijska sloboda i odlazak u penziju pre 65. godine života nisu nedostižan san rezervisani samo za nekolicinu. To je dostižan cilj koji zahteva promenu svesti, odricanje od trenutne raskalašne potrošnje i uvođenje investicione discipline.

Kako zaključuje Vladimir Vasić, najvažniji su fokus, upornost i posvećenost. Pokretanjem trajnog naloga već danas i investiranjem makar i manjih suma, pravite korak ka tome da rad u budućnosti postane vaš slobodan izbor, a ne ekonomska nužnost.