Decenijama je vladalo uvreženo mišljenje da je ljudski mozak na vrhuncu svoje snage u kasnim dvadesetim ili ranim tridesetim godinama, te da nakon toga sledi neizbežan mentalni pad. Međutim, najnovija naučna istraživanja potpuno ruše ovaj višedecenijski mit. Naš mozak i intelektualni kapaciteti dostižu svoj apsolutni vrhunac znatno kasnije nego što se ranije pretpostavljalo.
Iako je tačno da su mlađe osobe superiornije u brzini obrade informacija i kratkoročnoj memoriji, naučnici naglašavaju da moždane funkcije ne sazrevaju istovremeno . Dok brze refleksne operacije počinju usporavati već u kasnim dvadesetim, složenije kognitivne sposobnosti nastavljaju da se razvijaju i jačaju tokom narednih decenija.
Procesi koji zahtevaju duboko logičko razmišljanje, emotivnu inteligenciju i sagledavanje šire slike svoj maksimum dostižu tek u srednjim i kasnim godinama života .
Najbolje godine za donošenje strateških i životnih odluka dolaze tek u pedesetim i šezdesetim godinama . Naučna studija pokazuje da u ovoj životnoj dobi ljudski mozak najuspešnije povezuje naučene lekcije, prepoznaje obrasce i analizira složene situacije bez prevelikog uticaja stresa.
Ovo se u velikoj meri duguje akumuliranom kristalizovanom znanju - ogromnoj bazi podataka koju mozak skuplja tokom čitavog života, čineći zrele ljude znatno superiornijim u rešavanju problema i proceni ljudskih karaktera.
Ovo otkriće donosi potpuno novu perspektivu na proces starenja i dokazuje da moždana neuroplastičnost traje mnogo duže nego što se mislilo . Ljudski um ima neverovatnu sposobnost prilagođavanja i stvaranja novih neuronskih mreža čak i u trećem dobu.
Stručnjaci poručuju da je ključ očuvanja ove mentalne snage u stalnom izazivanju mozga - kroz učenje novih veština, čitanje, društvenu aktivnost i fizičko kretanje . Zato, ukoliko ste mislili da su vaše najbolje godine prošle sa tridesetim, nauka ima sjajnu vest za vas: vaš um se tek sprema za svoj najbolji period.
