Dovoljna je sekunda nepažnje da se tokom večere čaša zaljulja, a crno vino prospe po stolnjaku i završi na svetlom tepihu. Upravo tada mnogima na pamet pada dobro poznati kućni trik - prekriti fleku solju.

Ovaj savet prenosi se generacijama, a so može da bude korisna kao prva pomoć dok je fleka još sveža. Međutim, iza belih kristala koji za nekoliko minuta mogu da poprime ružičastu boju krije se jednostavan hemijski proces.

Ko je nekada prosuo crno vino zna koliko brzo može da oboji svetle površine, zbog čega su prvi minuti veoma važni. So je popularno rešenje jer je gotovo svako ima kod kuće, jeftina je, a efekat može da se vidi već nakon nekoliko minuta.

Objašnjenje se krije u higroskopnosti - svojstvu nekih materijala da upijaju vodu. Kada se stavi preko sveže fleke , so upija deo tečnosti i može da spreči da vino prodre dublje u vlakna tepiha, dok sa vodom povlači i deo pigmenta.

Zato beli kristali nakon nekoliko minuta mogu da postanu ružičasti ili crvenkasti - znak da upijaju tečnost.

Vino ne treba ostaviti da se osuši na tepihu, jer se što više vremena prođe, fleka teže uklanja.

Crno vino sadrži antocijanine, molekule koji mu daju karakterističnu boju, ali i tanine, odnosno fenolna jedinjenja. Vremenom tanini mogu da se vežu za vlakna tkanine, zbog čega fleka postaje mnogo teža za uklanjanje.

Zato so može da posluži kao način da se dobije na vremenu dok je vino još sveže.

Kod ovog trika važna je i vrsta soli. Sitna so ima manje kristale, pa ista količina ima veću površinu koja dolazi u kontakt sa tečnošću.

Zbog toga se bolje raspoređuje preko cele fleke i može brže da upija vino. Nakon čišćenja lakše se uklanja usisivačem.

Krupna so takođe može da posluži, ali sitna ima prednost kada je važno reagovati što pre.

So najčešće nije dovoljna da potpuno ukloni fleku, posebno kada je u pitanju punije crno vino ili svetao tepih.

Toplu vodu ne treba koristiti.

Jedna od najčešćih grešaka jeste korišćenje tople vode, jer toplota može pomoći pigmentima da se učvrste u vlaknima.

Druga je trljanje, koje osim širenja fleke gura vino dublje u tepih. Problem može predstavljati i predugo čekanje, jer je dok je fleka sveža veća mogućnost da se deo tečnosti ukloni.

Poseban oprez potreban je kod osetljivih prirodnih materijala, poput čiste vune ili svile. Duži kontakt sa solju može da utiče na takva vlakna, pa je dobro prvo proveriti reakciju na neupadljivom delu tepiha.

Boja crnog vina povezana je i sa antocijaninima, koji menjaju boju u zavisnosti od pH vrednosti. U kiselijoj sredini imaju izraženiju crvenu boju, dok pri višoj pH vrednosti mogu da poprime plave i ljubičaste nijanse.

Zbog toga različita vina mogu ostaviti različite tonove na tepihu.

Iako šaka soli neće uvek potpuno rešiti problem, može da posluži kao prva pomoć kada se vino prospe. Najvažnije je reagovati dok je fleka još vlažna, ne trljati je i izbegavati toplu vodu.