Povremeno razboljevanje je normalno, ali šta zapravo znači kada neko kaže da je „stalno bolestan“? Čak ni imunolozi nemaju preciznu i univerzalnu definiciju. Mnogo toga zavisi od osobe i od toga koliko bolest utiče na njegov svakodnevni život.

„Ako je neko stalno bolestan, to može da znači da mu zdravstveni problemi na neki način remete život, da zbog njih mora da izostaje sa posla ili ne može da učestvuje u aktivnostima svoje dece,“ objasnio je dr Dušan Visvanatan, specijalista interne i integrativne medicine, koji se posebno bavi enteroimunologijom, odnosno vezom crevnog mikrobioma i imunog sistema, i glavni je medicinski direktor Columbia Center for Integrative Medicine.

„To može da se ponavlja svakog dana, svakog meseca ili sezonski i verovatno se razlikuje od osobe do osobe,“ dodaje on.

Bez obzira na to koliko često se razboljevate, ako imate osećaj da ste „uvek bolesni“, vredno je razgovarati sa lekarom. To što ste počeli da doživljavate kao svoju normalu možda zapravo nije ni normalno ni nešto sa čim morate da se pomiriti.

„To je važno zato što je ljudski imuni sistem praktički napravljen da nas štiti od infekcija. Ako je osoba neprestano bolestan, to može da znači da nešto konstantno opterećuje njegov imuni sistem,“ kaže dr Visvanatan.

Verovatno već pretpostavljate da ga opterećuju virusi. Međutim, razlog zbog kojeg oni lakše uspevaju da savladaju odbranu organizma može biti nešto što mnogima prvo ne bi palo na pamet.

Upravo zato dr Visvanatan, kao stručnjak za enteroimunologiju, ima jedno pitanje koje gotovo uvek prvo postavlja ljudima koji kažu da se stalno razboljevaju.

Dr Visvanatan pacijente koji se često razboljevaju najpre pita o zdravlju creva.

„Promenjen mikrobiom može biti nešto na što treba obratiti pažnju kada želimo da podržimo opšte zdravlje creva i imunog sistema,“ objasnio je on.

Mikrobiom predstavlja čitav mali svet koji živi u našem organizmu. Čine ga bilioni mikroskopskih organizama, među kojima su i bakterije. Prema objašnjenju Klivlendske klinike, neke od tih bakterija imaju korisnu ulogu, dok druge mogu da budu štetne<h1></h1>

Zbog toga je lako razumeti da stanje crevnog mikrobioma može da utiče na bolove u stomaku, nadutost, zatvor, dijareju i druge probleme sa varenjem.

Međutim, mnogima nije jasno kakve veze bakterije iz creva imaju sa imunim sistemom, naročito kada su u pitanju infekcije koje zahvataju gornje disajne puteve.

Možda biste očekivali da lekar prvo pita da li imate neko oboljenje pluća. I to je, naravno, važno. Ipak, mikrobiom creva igra veliku ulogu i u funkcionisanju imunog sistema i u celokupnom zdravlju.

„Bakterije u crevima mogu da pomognu imunom sistemu da proceni da li neka pretnja, odnosno strani molekul, zahteva snažan odgovor ili ne,“ objasnio je dr Visvanatan.

On odnos creva i imunog sistema poredi sa odnosom nastavnika i učenika.

„Imuni sistem mora da se trenira kao bilo koja vojska, a taj trening odvija se u crevima,“ kaže on. „Ako promenite crevne bakterije, možda ćete promeniti i način na koji se imuni sistem obučava, što može da utiče na to koliko je efikasno obavlja svoje normalne funkcije.“

Pregled naučnih istraživanja objavljen 2021. godine u časopisu Nutrients ukazao je na složenost povezanost između crevnih bakterija i zdravlja imunog sistema, što je u skladu sa sve većim brojem dokaza da su ova dva sistema blisko povezana.

Naravno, dr Visvanatan naglašava da kod nekih pacijenata stanje creva bude potpuno uredno, pa uzrok čestog razboljevanja treba tražiti na drugom mestu.

„Stres može biti jedan od razloga,“ kaže on. „Na to kako se osoba oseća mogu da utiču i ishrana, stres ili, reći, nasledni faktori koji se najčešće otkriju još u detinjstvu.“

Određene navike mogu da podrže zdravlje creva, dok druge mogu da mu štete. To zatim može da utiče i na to koliko smo podložni drugim bolestima, poput prehlade.

„Tri navike koje mogu biti naročito važne jesu kvalitetni san, odgovarajući način ishrane i redovno pražnjenje creva,“ kaže dr Visvanatan.

Jedna od njegovih glavnih preporuka kada je ishrana u pitanju jeste dovoljan unos vlakana iz različitih izvora, kao što su mahunarke, voće i povrće.

Namirnice koje sadrže probiotike, poput grčkog jogurta, takođe mogu da doprinesu zdravlju creva i imunog sistema.

Sa druge strane, određene navike mogu imati suprotan efekat.

„Prerađena hrana, nedovoljan unos vlakana, kasni obroci, kao i česta upotreba antibiotika ili većeg broja lekova, mogu da imaju određenu ulogu,“ objasnio je dr Visvanatan.

On napominje da čak i lekovi koje je lekar opravdan propisao mogu da utiču na crevne bakterije, i to ne uvek povoljno.

Ako ste zabrinuti zbog toga, najbolje je da razgovarate sa svojim lekarom. On može da proceni situaciju i, ukoliko je potrebno, razmotri drugu terapiju ili preporuči dodatne mere koje bi mogle da pomognu vašem mikrobiomu i opštem zdravlju.